STRES I NEJEBICA
23.06.2004., srijeda
|
evo vratila se ja iz đira ima po ure... zašto ranije zaboga? pa eto.. stvar je u tom šta smo rođak i ja stali piti (zabrinulo nas je šta smo za moj rođendan popili 5litara bilog vina). uglavnom odlučili smo stati pa smo se makli iz svih prilika da ločemo. moja mati nan je rekla da je to super jer ćemo uštediti i nećemo imati drobove-imala je krivo. naime mi smo išli šetati ka dva penzića i potrošili smo sve novce i više jer smo stalno žderali. cilo misto smo obašli i po nekoliko puta. kad smo se napokon skrasili na nekoj plaži uvatili smo pričati sve to skupa je izgledalo ka neka grupna terapija.. na površinu je izašlo toliko toga tako da taj dio večeri nije bija za baciti-kvalitetno druženje- kad smo došli do kafića jedna cura je rekla mom rođaku da mora viti kakve šarene bičve ima jedna njemica. kad je rođak vidija žensku reka je: znan vidija san je.kakve žena ima cice. to me navelo da pomislin da je to primjetila i ova cura ali da nije tila reći jer ju je bilo sram pa je navela bičve kao paravan. žensko kad ugleda zgodnu žensku nikad neće reći nu ove šta je dobra,nego će reći nešto tipa vidi ve kako lipu majcu ima. na to će dečko reći stvarno je zgodna a cura će reći nu tebe šta si kkeo. boji li se to ženski rod izraziti mišljenje o istom spolu da netko ne bi pomislija da ima homoseksualnih nagona? neman pojma ali činjenica je da sad projde gabor od ženske (čitaj; ružna cura) sa super majcon sigurna san da je neka cura kao ni neki dečko ne bi primjetija ->ni nju ni majcu. jedino ako je stvarno ružna ili ako je majca stvaaarno lipa. a sad bi mogla iti leći |
- 01:08 - Komentari (7) - Isprintaj - #
22.06.2004., utorak
I'm back
|
Dobra večer,izvolite.. čekaj ne radin više mogu stat bit pristojna..pa e ljudi vratila se ja iz mrtvih..jebote kakav san tjedan imala... odakle da počnen? od zadnjeg dana škole? od misterioznog nestanka skalina koje vode izlazu iz robne kuće? od napada zbog jednog stabla masline? od slavlja rođendana koji je uzrokovao par moždanih udara mojin roditeljima? od razgovora za posa sa gazdon kojeg ne razumin k... kad priča? mislin da nema smisla vraćati se u prošlost jer imala bi pisati deset dana samo o jednom fragmentu... uglavnom bilo mi je fenomenalno i nadan se da se neće ponoviti jer jedva san se od ovog oporavila... eto maloprije san se vratila s plaže..napokon san se okupala..Nije li to tragično? više se kupaju moji prijatelji u zagrebu nego ja kojoj je more ispri kuće. ali ja san zaposlena cura... jučer san počela raditi. do sad nisan nikad konobarila ali kako san ja spretna i pametna i skromnna :) brzo san se uhodala. za sad mi ide dobro->još nisan ništa razbila. danas san mislila da ću ispaliti... radin u dvi smjene (ujutro-popodne). sinoć san radila i jutros tako da san spavala svega dvi-tri ure.. čekaj počela san s tin da san zamalo ispalila..Zašto? pa napravila san milijun kava,cilo vrime san se morala smješkati (ljubaznost prije svega) a bila san taako umorna. srića za ovog tipa šta radi s menon-lakše je kad znaš da nisi sam/a u nevolji.. eto tako van je to ljudi moji..kako ja volin lito...je da se umorin ka pas umisto da se odmorin,ali sve je lipše liti...bar kad si na moru (patite kontinentalci). uglavnon lipše je..nisi tako osamljen..uvik su oko tebe neki ljudi,uvik si u nekom pokretu,možeš žderati tone sladoleda a kalorije se ne vataju na te jer to središ plivanjen,moreš otić u kino na otvorenom,ako ništa uvik moreš skupit neku ekipu kupit vina uzet gitaru otić na plažu i revat na misec dok ne utekne (čitaj;dok ne zađe) ništa iđen se ja sredit pa ću van...a mi se čitamo doviđenja i dođite opet :) |
- 20:41 - Komentari (1) - Isprintaj - #
15.06.2004., utorak
u paklu shoppinga
|
he hehe vratila se ja sa kupanja i nisan nego izašla iz tuš kabine,mater me dočekala u punoj spremi. ona se obukla u tajice,patike i vezala kike-ne zato jer je poludila nego jer će me odvesti u dućan a onda će ona otići na jogu. plan je bija parkirati kraj dućana da je niko ne vidi u tajicama,doći uru vimena prije joge tako da na miru izaberemo robu i svaka ode svojin puten.normalno stvari su otišle drugin puten... javljeno nan je da stiže ormar za moju sobu i da ga triba dotegliti pa smo nas dvi krenule u akciju. dobro smo se umorile i iživcirale jer je bilo vrće i već smo kasnile s planon. kad smo sredile taj ormar uletile smo u auto s tim da san se ja vraćala jedno pet puta u kuću jer smo zaboravile mobitel ključe... do grada i dućana treba pola sata..ali moja mama je došla za 14 minuta! e.to je bilo miči se s puta mi idemo u kupovinu...show s njon. kad smo došle u grad shvatila je da je zaboravila novce i da nema za parking.srića ja san imala...mislin bila bi srića da je bilo mista za parkirati.. nikad u gradu nema toliko ljudi..grozno. moja mama je bila prestravljena kad je svatila da moremo parkirati na drugom dilu grada i da će ona u tajicama i s kikicama propješačiti po grada... jedva san je uvjerila da krenemo.. napokon smo se dočepale dućana koji je isto tako bija pun. moja mama je čepala nekakvu robu tukla se s istomišljenicima a ja san već našla sebi neke krpice (ne one za pod,to se samo tako kaže).ženstveno ali ne napadno.yes,znači ipak je moguće.. čak san kupila haljinu i lipo mi stoji :) e onda je moja mama poludila jer joj se žurilo a neka luda ženska nam je upala u kabinu i jedva ju je moja mama izgurala... onda je mama platila i nestala-valjda otišla pročistiti duh i tijelo od ovog shoppinga,a ja? ja san otišla do svog kafića i umisto da nazoven tonija sila san sama i popila piće... ne znan zašto ali u zadnje vrime mi paše biti sama-valjda san se zasitila. onda san srela svog "pomalo" feminiziranog prijatelja (da nema pet cura već bi se zabrinula). onda smo mi uvatili raspravljati o svem i svačem.. pokazala san mu šta san kupila,on mi je ispriča sve o svojoj novoj ženskoj i tako... usput smo se dogovorili u vezi sa mojin slavljen i tako. inače slavit ću rođendan... napravit ću večeru za svoju sedmoricu veličanstvenih.. tribalo bi biti dobro.. ništa iden ja učiti i pisati i bla bla bla |
- 23:27 - Komentari (1) - Isprintaj - #
blebećen ja
|
he he heh ehe na šta ja sve moran biti spremna.. sad me moj mlađi brat zamolija da mu objasnin pozu 69... tribalo mi je par sekundi da shvatin da se to stvarno događa. onda san vidila njegovu ozbiljnu facu,pa san mu odlučila dati objašnjenje: ipak je on na pragu pubrteta i bilo bi u redu da zna o čem se radi,da bude informiran. lipo san mu ja objasnila a on je samo da kratak komentar -ajme gušta- i otiša. bože mili... moja mama ne odustaje od ideje da me razveseli, ipak san pod velikin streson zbog škole i sutra mi je rođendan. i tako je moja mamica odnekud dovukla neke pare (nije ukrala,bar se nadan:) i popodne me vodi u kupnju... uopće se ne sićan kad san zadnji put kupila nešto sebi... inače ne volin kupovati..nervira me sve to isprobavanje i prodavačice koje će ti reći da ti sve dobro stoji,čak i gaće koje su ti 4 broja manje i u kojima ne možeš disati,siditi i sve ostalo... već sad me jeza vata,brrr.. znaš šta me stvarno užasava? kad ja kažen prodavačici da mi donese jedne obične traperice a ona mi servira neke hlače sa šljokicama,kajišima i svin ostalin pizdarijama. ili donese neke naizgled obične traperice ali kad sideš izajde ti cila guzica vanka-da oću da mi se vidi guzica ne bi kupila gaće!!!!!!!! onda još moja mater ide s menon... obožavan ju,super je moderna i razumna ali.. osjećan se kao da san ja njoj mater.. naime ona je nekakav otkačenjak u svem pa tako i u odjeći... i sad me tira da se pritvorin u žensko... ja tvrdin da ima vrimena da buden žensko,da nosin cipelice i haljinice,ali sad želin skakati,biti slobodna u trapericama... ona me ne shvaća...ili mislin da me ona shvaćala ali sad misli da je došlo vrime da se prominin,da odrasten.. a to je nešto šta a ne želin. sad mi je stvarno prevruće..iden se ja utopit u valove.. |
- 15:43 - Komentari (4) - Isprintaj - #
14.06.2004., ponedjeljak
?
|
eto uz pomoć svog najdražeg rođaka uspila san raskrčiti veći dio ove prašume zvane moja soba. sad sidin između pustih čaša koje san skupljala ove godine i slika od prošlog lita... znaš kad san krenula pisati blog mislila san pisati o stvarima oko mene,o tome kako ja vidin svit oko sebe... ali na kraju se sve baziralo na stvari tj. osjećaje unutar mene i jedino šta mogu kad siden da nešto zapišen jest pisati kako se ja osjećan... pa kako to obično biva i sad ću pisati o svojin promjenama tokom ovog dana probudila san se ujutro i šta od umora šta od nekog straha (?) nisan mogla zinuti na prvom ispitu onda me drugu uru (od prestravljenosti kad san svatila da će me i taj predmet pitati) uvatila histerija i popratni sadržaji tipa nekontrolirani cerek pri kraju sedme ure javija mi se toni i reka da me čeka ispri škole. čak san bila sritna šta ću ga viti. ali kad je zvonilo utekla san na stražnja vrata... neman pojma zašto... popodne mi je doša rođak pa mi je pomoga pakirati stvari i onda je u jednoj ladici pronaša čestitku. tribalo mi je deset sekundi da svatin šta to on drži u ruci-čestitku koju san napravila svom bivšem ali mu je nisan dala jer je taj dan prekinija s menon... onda nisan imala vrimena razmišljat o tomu pa san mu otela čestitku i nastavili smo spremati. posli smo otišli šetati i bila san sretna.. e onda san došla doma i opet naletila na tu glupu čestitku... s njene stranice smiješili smo se ja i moja ljubav.. onda me nešto prisiklo i sitila san se svega... stvarno san se grozno osjećala... da ne razmišljan o tom ubacila san cd od coldplaya i uvatila manito igrati na karte.. nakon 12 igre svatila san da plačen.. ma bezveze... ne mogu virovati kako san tankih živaca u zadnje vrime (čitaj:od rođenja:) onda san si krenula odvratiti misli pa san s papiron raspravljala velikin stvarima tipa vjere,politike,društva... na kraju san se toliko zapetljala u svim tim svojin razmišljanima i onda mi je sad upala stara i pila me da se maknen i pokažen joj neke slike i sad odlazim... |
- 23:54 - Komentari (3) - Isprintaj - #
13.06.2004., nedjelja
ja pričan u vitar he he
|
Lipo ja sredila sve šta san imala (oprala ribu,posvađala se s nekin švabon,naučila kemiju) sila na kauč oboružana hranon i pićen te stala čekati da utakmica počne (hrvatska-švicarska) čin je počelo doša je i ostatak moje obitelji navijati. mama je rekla bratu ,kad je ovaj počea sovati zbog propuštene prilike, da se smiri. ja san na to umrla od smiha i rekla joj da je uvik baš ona najbučnija. nato mi je ona rekla da je sad takvo navijanje prošlost jer joj je joga pružila mir i sad je ona cool. tako je možda i bilo prvo poluvrijeme,ali drugo... svi smo vikali sovali uglavnom pokazali smo kako se ponašaju civilizirani ljudi u paleozoiku.. šta se tiče utakmice.. katastrofa.. ako smo ovako igrali protiv švicaraca onda će nas francuzi nabužat s pet golova.. ma grozno... ovakve utakmice mi unište volju za navijanjem... stvarno... sad bi kao morala učiti,robu staviti sušiti i šta ti ja znan šta već ne.. sad me već počinje vatati panika. strah me da neću uspiti...a moran nema mi druge jer danas nisan napravila ni upola koliko san tribala. krivo je vo prokleto vrime.južina.bože sačuvaj.jedva san se digla iz kreveta a kad san uspila ustati jedino šta san mogla je bilo priseliti se na kauč.. ali ajde smogla san snage skuvati kavu i mislin da je kofein počeja djelovati tako da se nadan da neću zaspati.. valjda.. ništa uopće neman pojma šta pišen valjda pišen samo da ne bi morala na taracu boriti se s jugon koje mi ne dopušta da stavin robu sušiti... ništa iden ja jer mislin da čujen mater i da nije najbolje volje (njoj isto južina smeta,pa je također vata panika a ako mene vidi da bezbrižno tipkan dok u pozadini svira dire straits opizdit će me po glavi s ono malo snage šta joj je ostalo) evo iden neću van više dosađivati s... neman pojma čime.. =) |
- 20:34 - Komentari (1) - Isprintaj - #
he heh he
|
he eh heh he napokon... heh eheh he san se vratila!!!! he he he hhah nisan nervozna,nisan ljuta,nisan živčena... jednostavno he he ne znan zašto,ali to nije ni važno.. važno je to da san se jutros probudila sa željon da napokon učin nešto a ne samo da kukan.. he he ehe našla san posa za ovo lito..počinjen u subotu... he he imat ću para.. šta ću raditi? ža mi je ali moran vas razočarati-neću švercat papuče i duvane iz bosane.. konobarit ću... lipo će mi biti... dobro radno vrime.. moć ću se i okupati..he he.. sinoć san otišla u kino gledati harry p. he he he umisto da se najden s tonijen.. he heh eh jednostavno mi ga se ni dalo gledati... posli filma san otišla do kafića popit piće...srela san neke ženske iz razreda..zvale su me da iden s njima ali bilo mi je čisto neugodno sisti s njima... sve su izgledale ka da su mi starije sestre... ja u trapericama,svojin raspadnutim starkama i majici kratkih rukava na neku bebu,onako raščupane kovrčave kose stvarno se nisan uklapala među njih u nekin haljinicama,velikin takićima s tonon šminke na faci.. he he hehe pa san sila sama i stala promatrati ljudove... he heh eh nakon nekog vrimena došli su i tipovi s kojima su te sređene cure dogovorile izlazak...he he he čovik bi pomislija da su i oni sređeni.. a dečki izgledaju ka da su prvi rođaci marlina mansona he he h baš je lipo viti da su oni izašli zajedno a da nitko nije odusta od svoje osobnosti..he he he poslije san progutala pizzu i otišla doma legla na balkon i buljila u nebesa..he he he da i valjda je tad siša anđeo i reka mi da ne pizdin više...he he he i tako san se jutros probudila sritna he heh |
- 14:34 - Komentari (0) - Isprintaj - #
09.06.2004., srijeda
dobro jutro
|
ok,dignula se ja maloprije,glava mi je skroz u balunu.. mislin da više nisan tako živčena... prije mi je sve nekako ravno... uopće ne znan šta reći za moje jučerašnje ispade.. shvatite ih kako oćete.. in vino veritas... doduše zbunjena istina,ali ipak istina... danas se sve opet po dobrom starom kalupu nastavlja: iden u školu,jest ću marendu dok će neko na drugom dilu svita u tom trenu umriti od gladi, onda posli škole ću se vjerojatno viti s anton,dok će pored mene neka ženska beskrajno patiti zbog njega onda će mi u busu neka tzk prijateljica pričati kako joj je grozno i kako su svi grozni a ja ću je tješiti rečenicama tipa -sutra će biti bolje-nije sve tako crno-ne možeš opet tako,pa neki i dali sve da imaju šta ti imaš- i bla bla onda ću doći doma,ispričati se mami šta san sinoć bila bezobrazna i k... pa ću poisti nešto,pogoditi brata nogon pa će on uvatiti sovati a ja ću otići leći i zahvalit ću Bogu šta iman isti,šta iman obitelj i krov nad glavon... i stvarno san zahvalna samo me zanima zašto nisan sritna? ja san sve samo ne razmažena tako da u tome nije problem možda je problem šta rasten a nisan spremna na to? ja iman sindrom jebenog petra pana |
- 09:37 - Komentari (3) - Isprintaj - #
08.06.2004., utorak
sidin ja
|
sidin ja cila u k..... i pita mene stara šta bi mene usrećilo. skužila ona da nešto ne valja. pita ona šta bi ja za rođendan a ja i dalje šutin.. JA BI NAZAD SVOJ FAKEN ŽIVOT! ŽELIN OPET VLADATI NJIME! ali i dalje šutin.. ima već neko vrime da šutin a najrađe bi vikala......... JEBATE ZNAN DA SAN SEBIČNA I DA IMA MASU LJUDI KOJIMA JE I GORE ALI RADI SE O MOM ŽIVOTU I IMAN POTPUNO PRAVO BITI SEBIČNA........ KOJI K.... BI SE JA TRIBALA ŽIVCIRATI ŠTA ŠTA NEKO NEMA ISTI? IONAKO TO NE MOGU PROMINITI ČEMU POMAGATI DRUGIMA KAD SMO SVI KRETENI? I NEMOJTE MI SAD SE UVRIDITI I BACAT NEKE SPIKE DA NE MOGU NA SVE GLEDAT TAKO..... SAD RECITE DA NIKAD NISTE TILI IMATI NEŠTO ŠTA VAŠ PRIJATELJ IMA SAD RECITE DA NIKAD NISTE NIKOG ZAJEBALI SAD RECITE JESTE LI SPREMNI DATI ŽIVOT ZA PRIJATELJA? ISTINA IMA POŠTENIH ALI MALI BROJ KO JE BEZ GRIHA NEKA PRVI BACI KAMEN ŠTA JE ? NIKO NE BACA?! SAMO NEMOJTE REĆI DA STE U SLAVONIJI PA NEMA KAMENJA. jebate kako san frustrirana........ ma projti će me sutra i bit će me sram šta san rekla samo mali dio onog šta mislin.... SUTRA ĆU OPET KRENUTI U BITKU ZA SVOJ JADNI ŽIVOT SUTRA ĆU SE OPET SMIJEŠITI ONIMA KI SU ME ZAJEBALI SUTRA ĆU OPET PLAKATI NAD TUĐON SUDBINON mrzin to šta ne mogu odustati... šta se ne mogu predati... šta iako je situacija oko mene uvelike u k... ja i dalje stojin MRZIN ŠTA SAN NAUČENA DA ĆE SUTRA BITI BOLJE ALI DI JE TO SUTRA? NEMA GA NIKAD NEĆE BITI BOLJE....BOLJE OD OVOG NE MOŽE SAMO SE VRTIMO U KRUG jebate još ne virujen da ću zaspat prispavat sve ovo i nastaviti svoj mali jadni život prokleta nada i ko je stvori |
- 22:16 - Komentari (4) - Isprintaj - #
ldjkfj
|
neman pojma šta da kažen.. umisto da riješin stvari ja se uvalin u još gore. znan da ločen i time uništavan zdravlje,ali mislin da ja želin uništiti sebe. stvarno želin da me nema i to je tako već godinu dana. iman super roditelje,zdrava san ali to mi nije dosta. želin nešto više ali jednostavno to ne mogu dobiti. uopće ne znan šta želin,nekad mislin da želin njega opet kraj sebe ali onda se pitan je li samo to šta triban. moja prijateljica je s ljubavlju svog života ali on je drogiran i ona isto. ja to nisan mogla prihvatiti i sad san tužna. sad se uništavan u samoći.. nako bi bar njega imala kraj sebe. danas san dobila +1 iz engleskog.mislin tila san se upucat.jednostavno šta god me pitalo ja san mučala.. nisan mogla složiti rečenicu. sad san pijana.osim šta san glupa ja san i pijana i neodgovorna. i boli me k... onda san išla ostavit lika ali bilo mi ga je ža a i drag mi je pa san opet završila s njin.ali on nije onaj kog ja triban taj je daleko.. uopće mi nije jasno kako mogu biti tako dprimirana sa tako malo godina.iman život ispred sebe a ja ga ne želin više živiti. i neću se ubiti don't worry ali nekad mi se to čini tako dobro rješenje.. jer ionako puštan život sa strane... ja san tako tužna........... |
- 21:13 - Komentari (1) - Isprintaj - #
06.06.2004., nedjelja
e
|
Sinošnji je izlazak bija stvarno super-došla san doma u deset-taman na doručak i sila da posložin sve šta se sinoć dogodilo. A bilo je stvarno svega,teško se sititi kojin redoslijedon su se stvari događale,ali mislin da je išlo vako: oko 7 smo krenuli u grad. kad smo stigli jedva smo našli neki kafić u kojem ćemo na miru popit piće i pričekat ostatak ekipe. sve je bilo u redu prvih par pića,ali onda su počeli u taj kafić stizat domaći šminkeri od kojih smo se mi bitno razlikovali.(mi izgledamo ka da smo ispali iz mjuzikla kosa). uglavnom ti šminkeri uopće nisu bili za akciju,dok mi nismo odlučili zakuhat stvar. I tako smo bacili jedan dirty dance,a njima se to svidilo pa su ženskice skinule,na naš prijedlog,cipele s takon od po metra i pridružile se našem čaganju. kad smo postigli da se oni razuzdaju,krenuli smo dalje na koncert... e tamo smo tek otišli na kvasinu.. Bilo je stvarno svega.. Davno nisan vidila da smo se tako otkačili. jednostavno šta god nan je palo na pamet napravili bi.. mislin ja san općenito luda ali ovi ostali sinoć su pokazali da ne posustaju.. neman puno reći za ovaj dio večeri osim da je bija fenomenalan oko 4 ure smo krenuli na put. tribalo je doć do kuće di ćemo spavat.. pješaćili smo i pješaćili.. puten smo kupili ekipu koja se bila zagubila (zaspala na rivi,ostala siditi na stablu..) Mislin da je najjača scena bila kad je nas desetak blatnjavih,pijanih i raščupanih uletilo u dvor kuće u kojoj ćemo spavat. Bilo je jutro i baba se digla zaliti cviće. ako je nije kolpalo taj tren kad nas je vidila neće nikad. mi smo samo ka zombiji produžili do sobe.. bilo nas je svudi Jedan lik je zaspa na stolu,drugi ispod stola,spavalo se i na stolici i na televiziji i stojećki. ni puno prošlo već smo bili na nogama i krenuli smo tražiti prvi kafić da popijemo kavu i sredimo se tako da bi bar malo izgledali normalno. na putu do kafića smo uništili jednom dječaku njegovo idilično djetinjstvo. mali je sidija na rivi i baca kamenčiće u more. a onda smo mi prošli i to mu je dovoljno da ima traume sljedećih deset godina. jedva san se dogurala do kuće. prijatelj mi je da ideju da napišen knjigu -kako uništiti želudac u 10 poteza- stavr je u tom šta nema šta se nije pojilo i popilo u tih 15 sati našeg druženja. grozno. sve u svemu bila je to zanimvljiva,doduše blatnjava(kiša je padala a koncert je bija u polju), večer. |
- 16:28 - Komentari (8) - Isprintaj - #
05.06.2004., subota
turisti-pirane
|
Sve mi uzmu.. đubrad... e ali ta đubrad gnjoji zemlju za zimu.. da ih nema većina nas ne bi imala od čeg živiti.. gle samo kako to ide kod mena doma... Utiraju nas u garažu živiti da bi mogli očistiti apartamane za pirane. Nakon svih tih čišćenja (pranja zahoda :) cilo susjedstvo se pritvori u ratište. nikom ne moreš virovati. rade se tablice koje će šta više privući turiste. uvik neko mora biti doma jer ako se neki turist zaustavi kod tvoje kuće a tebe nema tvoj najbolji prijatelj će ga odvest sebi. ne jer je zao nego jer se brine za se. kad počne sezona sve veze se raskidaju.dogovor je da se svako brine za se. To funkcionira na istom principu ka obustava rata u staroj grčkoj za vrime olimpijskih igara. kad napokon uspiješ dovuć turista u kuću,onda nastojiš da mu se svidi tako da se svake godine vrati. uglavnom to ide po principu da napraviš nekakvu večeru,ali od domaće spize i domaćeg vina. također moraš bit simpatičan i imat priču vezanu za tu ribu koju si dovuka doma. Plus bodove dobiješ ako imaš ožiljak koji potvrđuje priču. Ja na primjer iman sve. I priču I ožiljak. mene je ugrizla hobotnica (srića omanji prć) pa iman i ožiljak. Da to je vrime natjecanja u svemu. možda djeluje apsurdno ali tako je u svem se mi natječemo. u ožiljcima u vinu u čistoći apartmana u poznavanju jezika (ako su turisti iz Kine progovorit će te kineski) a ako im se ne sviđa riva za kupanje vi ćete priko noći saliti novu... Također postaneš priko noći upoznat s kulturon nacije koja ti je u apartmanu. također moraš znati ima li kakva važna utakmica njihove države pa da nabaviš program na kojem će je moć odgledat... I tako turisti dojdu,izmore vas,daju vam novaca i puste vas da se vratite svom koliko toliko normalnom suživotu sa vašin susjedima... |
- 14:33 - Komentari (4) - Isprintaj - #
zašto plačeš?
|
Uvik nastojin bit jaka i ne cmizdriti ali danas mi se valjda skupilo i nisan mogla suzdržati suze. Ovih dana san pod streson zbog škole i zbog nje ni ne spavan. Stalno neki vrag učin i neman vrimena za druge stvari. I sve je to dobro dok su prijatelji uz tebe. Ali ne mogu virovati da jedan sad meni ne viruje da neman vrimena na kavu otići. Ali to je tako i ja tvrdin da će se stanje popraviti za tjedan dva. Ali on sere i sere pa san mu poklopila. No nisan radi tog plakala to me samo iznerviralo. Amislin da je pravi uzrok bija kad me nazvala prijateljica iz zagreba i pitala šta ima novog. I onda san uvatila pričat da su nan dva prijatelja popala,droga ih sredila, da su nan jednu prijateljicu mater i otac odveli u pripizdinu da je udaju,a da su oni koji su tvrdili da su mi prijatelji zapravo cilo vrime radili protiv mene i da me bivši nervira:napije se pa mi se uvaljuje,igra se s mojin osjećajima a ja tuka san još zaljubljena u nje. Da neman posla i da ga neću ni naći a pare mi stvarno tribaju... Sve je dobro dok se nisan suočila s ton usranon stvarnošću. Sve je dobro dok ja ne razmišljan kako situacija nekad zna biti usrana. Ali ne mogu ni stalno ignorirati sve to,pa eto isplakala san se sad mi je malo bolje.. Maznan da ću većinu stvari riješiti ali ima masu dana kad se sve čini tragično. A to je život masu tragike plus jako mali tračak nade. |
- 13:13 - Komentari (2) - Isprintaj - #
01.06.2004., utorak
DA NE POVIRUJEŠ
|
ZAMISLITE DOSELITE SE U HRVATSKU SA 5 GODINA.STRANCI STE U JEDNOM MISTU I VAŠI RODITELJI SE TEK UPOZNAVAJU SA KULTURON,JEZIKON ALI NE ODBACUJU NEKE SVOJE OBIČAJE. KRENETE U VRTIĆ A TAMO HRPA DICE KOJA SU U TIM GODINA ZA POPIZDIT ZLOBNA. VI SE RAZLIKUJETE I VAS ZAJEBAVAJU. ALI NAJDE SE PAR CURICA KOJE VAS PRIHVAĆAJU IAKO STE DRUKČIJI. GODINAMA SE KRVAVO BORITE DA VAS POŠTUJU, DA IMATE NORMALAN ŽIVOT. CURICE IZ VRTIĆA SAD SU VEĆ CURE I VAŠE PRAVE PRIJATELJICE,KOJE VAN STALNO GOVORE (IAKO VI TVRDITE DA JE VAŠA KULTURA ZAUŠENA) DA NIJE TAKO. ONDA IN JEDNOG DANA,BAS KAD SU VAN NAJVIŠE ZAVIDJELE ZBOG NOVACA,BARBIKA I ODJEĆE KOJE ONE NEMAJU, KAŽETE DA ĆE VAS UDATI KAD NARASTETE,DA JE TO UNAPRID ODREĐENO. ONE TAD OBEĆEJU DA NEĆE TO DOPUSTITI,MISLEĆI DA SE ŠALITE. PROĐE MASU VRIMENA,SVE CURE IMAJU DEČKE ALI NE I VI JER VAN RODITELJI NE DOPUŠTAJU. ALI UPOZNATE SUPER DEČKA I PROHODATE SKRIVEĆKI NARAVNO. I ONDA JEDNOG DANA NESTANETE. VAŠE PRIJATELJICE TJEDAN DANA POSLI SAZNAJU DA SU VAS RODITELJI ISPISALI IZ ŠKOLE I DA ĆE VAS ODVESTI JER SU VAS VIDILI SA TIPON KOJI JE HRVAT. NE TO NIJE UKRATKO ISPRIČAN SADRŽAJ NOVE SAPUNICE,TO JE STVARNOST!!! MISLIN NE ZNAN DI JE PRIMITIVIZMU KRAJ:TOLIKO SU TILI DA IH PRIHVATIMO A SAD KAD TRIBA JEDNOG NAŠEG PRIHVATITI KOJEG IM KĆER VOLI PUN K.... ONI NESTANU. |
- 21:15 - Komentari (5) - Isprintaj - #
OTMICA
|
Koji san ja šok doživila.Otet mi je mozak,a samim time glas i sposobnost rasuđivanja. Mislin da tek sad mogu analizirati šta se to zapravo dogodilo. Bilo je predvečerje a ja san sidila ispri škole psihički se pripremajući za predavanje. Tad san doživila prvi susret s nepoznatin bićen koje mi je otelo mozak. Uglavnom sidila san i po običaju bila u nekon svom filmu, kad me zabljesnulo neko jako svitlo,ja san digla pogled i .... DALJE SE NE SIĆAN Drugi susret san doživila jednu subotu dok san sidila u najdražem kafiću. Ovaj put susret nije bio frontalni-BIĆE MI SE PRIŠULJALO S LEĐA...dalje se ne sićan Za treći susret san se pripremila i čvrsto odlučila zadržat svoj mozak uz mene. Jedino šta san uspila je to da san shvatila da biće nije izvanzemaljskog podrijetla nego da je čovik i to kakav čovik. Sad uspješno mogu zaključiti da san se ja zatreskala i da me to -biće- potpuno obuzelo... Sad shvaćan zašto san izgubila dar govora,centar za ravnotežu i dobila napad nekog glupavog cerekanja-NE zbog droga,nego zbog njega. JE glupavo ovo stanje,nisan se dugo ovako osjećala.. Stalno san sritna i to je dobro,ali možda na ovom blogu ispadan neozbiljna i nezrela,ali u životu mogu zadržat koliko-toliko neki -normalan- stav. Ali odkad se ON pojavija sumnjam da mogu bilo šta... Kad mi on priđe i počne nešto pričati ja se totalno zbunin..Ne mogu ništa,a ako i nešto rečen ili učinin to ispadne jako glupo. Ja davno nisan imala takvih problema,uglavnom s mužjacima san mogla komunicirati bez problema-sve dok se on i onaj njegov smiješak nisu pojavili... ZBUNJENA SAN... |
- 17:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #
31.05.2004., ponedjeljak
UMORNA SAN
|
Ne mogu makac... Ne znan šta me je sve uzrok mojoj iscrpljenosti.. Je li možda kriv primitivizam s kojin se svakodnevno susrećen Je li možda kriva frizerka-koja to nije- pa sad ličin na pudlicu,a umorilo me objašnjivanje da neću takav friz Je li možda kriv moj brat na kojeg san izgubila snagu dok san ga odvojila od kompjutera (inače zatekla san ga na chatu u sobi za žene koje vole mlađe) ah taj pubertet Je li možda kriva knjiga iz njemačkog i sva gramatika koja je unutra skrivena ??? Toliko san isrpljena da ne mogu spavati,sad me zvala prijateljica i onako puna energije stala objašnjavat svoje teorije o ovom vikendu. Za Boga miloga,PONEDILJAK JE.... Stara se šulja cilo vrime oko mene kao leopard oko antilope... SAMO ČEKA DA NAPADNE. Čeka trenutak kad ću ja spustit knjigu tako da mi može uvaliti metlu... Tira me iz sobe u garažu,kaže dolaze švabe šta prije izletiš to ćemo prije zaradit... Ne znan kakve to veze ima sa mnon JA ionako neću viti ni kune... UMORna san.. Ne znan šta pišen ni zašto ali eto.. Maloprije san išla poslati e-mail,i u poruci san napisala E-MIL.. Pa se ti sad misli.. ROĐAK mi se samo smije, ne shvaća da se meni ne smije da bi ja spavala,ali on me stalno gura naprid.. SAV TAJ POTICAJ ĆE ME UBIT... iden ja u svoju umornu stvarnost... boog... |
- 18:01 - Komentari (2) - Isprintaj - #
29.05.2004., subota
IZAĆI ILI PAK NE?
|
Izaći ili ne? Zašto neman volje cili dan i sad me uvati dobro poznata groznica subotnje večeri. Lipo san si obećala jutros da ću ostat doma i štrebat za ispit jer vani ionako nema ništa : Hrpa dice bez snova,par lokalnih travaša i dvi tri šminkerice sa sela.. Ja kad bi izašla samo bi stvorila novu skupinu. Možda onda ipak triban izaći jer bi tako doprinjela društvu? Ma moran izaći previše san nervozna. Trese me više kriza a zidovi ove sobe se samo sužavaju. Osjećan se ka pantomimičar u nevidljivoj kocki.. UDAVIT ĆU SE. Iden ne mogi vode više siditi. Ako je misto jadno NEĆU biti ja još jadnija i predati se. IDEN VAN!!!!!!!!! A s kin i di? Neman ni para. Hmm. Zvat ću svog rodjaka,on je legenda,AKO NIŠTA BAR ĆU UMRIT OD DOSADE U DOBROM DRUŠTVU,vako umiren sama. Zašto san uvik puna ideja za vikend a kad taj dugoočekivani vikend dojde STOJIN TU? Za to su zaslužni stres,BESPARICA i nejebica. A neću se predati sad ću se sredit (umiti i tako) užicat nešto para i iden s rođakon piti... A posli di nas struja odnese.... |
- 20:43 - Komentari (3) - Isprintaj - #
BUBE
|
Ja podnosin bube na zidu,na podu,u zraku SVE dok nisu na meni!!! Sinoć dojden ja doma grozno umorna i uvalin se u postelju i nije prošlo ni pet minuta već san spavala. Sve dok nisan osjetila škakljanje na vratu a potom na obrazu... Skočila san iz postelje skinula majcu i protresla kosu,rukama prošla po faci. Sve se to dogodilo u sekund. S mene je pala cna veeelika buba. BLJAK. Nomalno ja san pet minuta buljila u nju jer nisan mogla dojti sebi. Odakle ona u mom krevetu? Tek kad je otvorila veeelika crna krila i odletila,pa mi je kamen sa srca. Znači sletila je na me,nije se ušuljala, ne moran je gnječiti. Kad je ona ošla ja san otišla popit nešto jer san bila u šoku. Možeš samo zamisliti kako me jako škakljala kad me probudila... BLJAK.Sila san na trosjed a sljedećih pola sata san mislila da nešto još uvik gmiže po meni. BLJAK. Normalno nisan se mogla vratiti nazad u svoju postelju,morala san pronać neku drugu sobu. U dnevnom boravku je bilo ledeno,kod brata nisan mogla jer je ima vrata otvorena u trenutku kad je buba odletila pa je postojala mogućnost da se vrati. I tako san se uvukla kod mame,kao da mi je 5 godina. Mislila san da nikad neću zaspat jer me prokleta kosa stalno škakljala,ali umor je nadvladao strah i zakomila san. BLJAK. Još ne mogu virovati. BLJAK |
- 14:27 - Komentari (0) - Isprintaj - #
27.05.2004., četvrtak
meni za dišpet
|
Nisan jaka osoba kad se radi o alkoholu. Stvarno si ne mogu pomoć. Sad me jedan tip pristrašija. Reka je da san još mlada neformirana osoba. I to je mene (OPET) bacilo na razmišljanje. Gle ako san ja u fazi formiranja (A JESAN) ja ću se formirat u alkoholičarku. Ja stalno ločen. Stvar je u tom šta je to meni postalo normalna stvar. Mislin da bi meni pozlio da se ne napijen najviše 5 dana. Ja bi završila na infuziji etanola jer bi dehidrirala. Stvarno mislin da moje tijelo to ne bi podnilo. Nisan problematična kad se opijen; ne povračan,ne vrištin,ne maltretiran ljude. JA SAN SAMO PROKLETO SRITNA. Mislin mogu i vako bit sritna ali uvik triban razlog jer moj mozak obožava analizirati. E ali pod utjecajem alkohola ja san super sritna samo zato šta postojin. E ali kad san shvatila da san zadnji put bila trizna danas,odlučila san STATI PITI. Da samo sad mi je rođendan brzo,pa mi rođak ima feštu,pa iden na motorijadu,pa MISLIN DA ĆU PROJTI MATEMATIKU.. Vidiš to je protiv mene,meni za dišpet. I tako san ja odlučila da još ima vrimena da se formiran pa kad san stala piti VRATIT ĆU SE LOKANJU. |
- 21:28 - Komentari (3) - Isprintaj - #
SUPER ŽENA
|
Da bi se riješila nekih kompleksa odlučila san na jedan dan zamislit da iman super moći. I tako san se udobno smistila u fotelju,uzela papir i olovku i čekala da mi sine neka otkačena vrsta moći koju još ni jedan super junak nije ima. Vrime je prolazilo ja san žderala kekse i maštala,ali ništa mi nije padalo napamet. Došla je večer i ja san odustala. Nazvala san prijateljicu i uputile smo se na piće.Kući san stigla kasno-ali nema veze škola je popodne. Tako san mirno zapala u carstvo snova. A onda jutros šok!!! Otvorila san svoje divne kapke maloprije i shvatila da danas iman ispit iz matematike koji moran napisat pozitivno inače iden na popravni. I šta ja sad radin? Sidin z kompjuteron bez imalo volje da se borim s matematikom. Jednostavno san se predala. E ali da to sve ne bi ispalo tako crno ja san sebi to vako prikazala : JA SAN SUPER ŽENA SA MOĆI DA IGNORIRA SUPER VAŽNE STVARI KOJE JE NE VESELE - ZBOG SITNICA KOJE JE ČINE SRITNON! Prokleti optimizam. |
- 11:28 - Komentari (1) - Isprintaj - #
26.05.2004., srijeda
NAGLE PROMJENE PONAŠANJA
|
Znate onu pismu od Parnog valjka, Mjenjam se... E tako je stanje kod mene,samo sta bi pismu tribalo ubrzati. Ne znan šta je posljedica mojim naglim promjenama ponašanja,ali što god je došlo je iznenada. Mislin da se radi o nekakvoj hormonskoj reakciji samo još nisan sigurna čime je uzrokovana. Moji roditelji i prijatelji smatraju da san ja nekin lakšin drogama i stalno me uvjeravaju da će bit uz mene i da in mogu sve reći. I koliko se ja trudila da in objasnin da to nije razlog to su oni sve sigurniji u svoju tezu jer: PRAVI OVISNICI SU ONI KOJI TO NE ŽELE PRIZNATI. I šta da van kažen? Lipo je to kad svi smatraju da ste prošvikali.. Ali ja ne odustajen,dosta mi je čak su mene uvjerili da san poludila ali kažen van ja : nisan ja luda. Smatran sebe savršeno normalnon,je da san upala u malu krizu identiteta ali svima se to mora jednom dogoditi. Jedino po čemu se JA razlikujen od ostalih je to da san pitala za savjet. A da samo vidite kog san pitala-veće bolesnike od sebe (samo oni to poriču). Na prvom mistu se nalazi moj stric. On travu sadi di god stigne,krade mojoj materi pitare pa su oni stalno u svađi (normalno ja to nisan imala pojma u vrime kad san ga tražila savjet). Na drugom mistu je moj brat-savršeno pametan širokih svjetonazora (bar san tako mislila). Ne znan ki je njemu vrag,mislin pubertet. Uglavnom neugodno san se iznenadila kad san svatila s kin iman posla. Naime na dan kad san ga tila pitat savjet,on mi je ispriča vu pričicu: "DOŠA JA DO CURE IZ OSMOG RAZREDA I PITA JE DA KAKO TO DA ONA IMA TAKO VELIKE GUZICE? NA MI JE NA TO REKLA DA SU JOJ TO MAMA I TATA NAPRAVILI. ONDA SAN JA REKA DA JA IMAN VELIKI K...C JER SAN BIJA S PUNO ŽENSKIH I BI LI ONA TILA DOPRINJETI NJEGOVU RAZVOJU." To je priča jednog petaša,za Boga miloga. Bar je on bija pristojan. Ma ima još masu pacijenata oko mene,uopće mi se ne da analizirati njihove bolesti kad još ne znan jesan li ja još čitava. A jESAn LI? šTa vi MiSliTe? |
- 14:27 - Komentari (2) - Isprintaj - #
25.05.2004., utorak
|
OVO JE DA SE UBIJEŠ!!! OVO MI JE 4 POKUŠAJ DA NAPIŠEN NEŠTO. RAZLOZI MOJE USPORENOSTI SU STRES I NEJEBICA ZATO SAN I PROMINILA IME BLOGA. A JA SAN SVEMU KRIVA. MISLIN ŽIVCIRAN SE ZBOG SVEGA. SVAKA SITNICA ME IZLUĐUJE. NIJE TO UVIK BILO TAKO,BILO I LIPŠIH VRIMENA. POČELA SAN SE ŽIVCIRATI OTKAD SAN PREKINULA S DEČKON. OD TAD SAN U FAZI NEJEBICE KOJA JE UZROK PRETJERANOM ŽIVCIRANJU. NIJE DA NE MOGU NAĆ NEKOG TIPA,ALI TO ME NE ZADOVOLJAVA,JER NEMA TU NIKAKVOG UZBUĐENJA. NPR. ONAJ TIP ŠTA ME PROGANJA I MALTRETIRA PORUKAMA UOPĆE NIJE LOŠ I NAJVJEROJATNIJE BI JA TO TRPILA,MOŽDA BI ČAK BILO DRAGO. ALI STVAR JE U TOM ŠTA JA NIŠTA NE OSJEĆAN,KAD ME POLJUBIJA MOJ SVIT SE NI UZDRMA. A MENI SU TAKVE STARI JAKO VAŽNE, RADIJE ĆU MASTRUBIRATI A NE ČAPATI I NATEZATI S NEKIN TKO MI NIŠTA NE ZNAČI. SVE JE TO NA MISTU,ALI PROŠLO JE STVARNO DUGO OD PREKIDA SA ONIN KOJEG SAN VOLILA I MISLIN DA BI ME TRIBALO PROĆ VO STANJE...ALI NE PROLAZI I TO ME ŽIVCIRA NA DRUGOM MISTU SVTARI KOJE ME ŽIVCIRAJU SE NALAZI ŠKOLA. NAIME TO ME ŽIVCIRA JER SE JA UPĆE NE ŽIVCIRAN. DA POJASNIN,NIJE ME BRIGA ŠTA ĆE BITI.A PRIJE ME BILO I SAD MI NIJE JASNO KAKO ME SAD NIJE BRIGA I KAKO TO DA SE NE ŽIVCIRAN,PA SAN SE JEDNOSTAVNO POČELA ŽIVCIRATI JER ME NI BRIGA. MA ŠTA VIŠE PIŠEN O TOM ZBOG ČEGA SAN ŽIVČENA SVE VIŠE SAN ŽIVČENA. MISLILA SAN POČETI PUŠITI ALI SAN NA VRIME SHVATILA DA NI PUŠAČIMA NIJE PUNO BOLJE. NAIME NAKON NEKOG VRIMENA ONI SE POČNU ŽIVCIRATI JER: 1.OSTANU BEZ DUVANA PA MORJU ŽICATI 2.SE NAJDU U PROSTORIJI U KOJOJ NIJE DOZVOLJENO PUŠENJE 3.ILI SU PAK MALOLJETNI PA SE MORAJU SKRIVATI KAKO BILO ODUSTALA SAN OD NAMJERE DA POČNEN PUŠITI I TAKO SMANJILA LISTU STVARI ZBOG KOJIH BI SE TRIBALA ŽIVCIRATI |
- 20:08 - Komentari (1) - Isprintaj - #
23.05.2004., nedjelja
BIVŠOFOBKINJA
|
E ovo nije normalno!!!!!! Pa luda san,ako me još jednom nazove ili mi pošalje još jednu poruku ja zoven policiju! Ili Ludaru. Nek shvati već jednom da je GOTOVO. E kako ću ja završiti na psihijatriji radi njega. O čemu se radi? E pa ovako upoznala san nekog dečka,bija mi je skroz simpatičan,izašli smo tri pua i ja san zaključila da on nije za me. Zašto? Pa zato šta me zva 10-tak puta na dan,a mobitel mi je bloka jer ni moga primiti toliko poruka koliko ih je on posla u jedan dan. E i pita me,nakon šta san ga znala čak 2 dana, je li ga volin! I sad san ja mislila "yes riješila san ga se". Ali ne postalo je još gore:stalno zove da bi li ja na piće s njin,oću li mu biti prijateljica i šta ja znan šta sve on piše. I ja mu ne odgovaran,a i da želin neman novaca,ali ON NE ODUSTAJE!!! I stalno dolazi u moje misto (srića da ja izlazin u grad),nabavija je brojeve mojih prijatelja pa se raspituje: Ja Ne MoGu ViŠe!! Pa zaboga miloga on me ni ne poznaje,kako me može toliko maltretirati... Ja iman fobije,ugasila san mobitel, ne izlazin iz kuće.. Na kraju ću ja tu ispast luda |
- 21:04 - Komentari (2) - Isprintaj - #
moj brlog i ja
|
E vidite,moje stanje svijesti polako se čisti od etanola.. Mislin da je i bilo vrime. Nisan ništa radila cili dan jer nisan bila u stanju. Mislin da bi prihvatila bilo kakvu sudbinu kako san bila izgubljena-šta od alkohola,šta od činjenice da san u protekla dva dana spavala sve skupa 4sata,šta od kofeina s kojin san tila popraviti svoje stanje... Uglavnom dan san provela na krevetu slušajući psihodeličnu glazbu koja mi je baš pasala (pitam se zašto?) usred svoje sobe-brloga.Oko mene je takav đumbus,džungla,ali kako ni u meni ni bolja situacija prepustila san se tom neredu pod izlikom da san ja jako kreativna osoba koja ne bi mogla živiti u urednoj sobi. A zapravo san lina a i nekako mi je svejedno di se nalazin. Da dojden do kompjutera tribalo je dosta vrimena. Najprije san tribala skupiti snage (popit još 3 kave) a potom pronaći kompjuter ispod svih tih knjiga,cd-a,medvjedića i ostalih zaostalih. E a zašto san se ustala? Pa zato da malo dojeden sebi,spremin brlog jer ipak zima je prošla i nema smisla nakupljati zalihe hrane,stvari i e.gubitak inspiracije.Sad mi je lakše kad san se ispovidala i sredila (bar djelomično) svoje misli. Odlazin....... |
- 16:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
sad gledajte kroz moje oči
PARANOID
Finished with my woman 'cause she could't help me with my mind people think I'm insane because I am frowing all the time All day long I think of things but nothing seems to stisfy Think I'll lose my mind if I don't find something to pacify Can you help me? Occupay my brain? I need someone to show me the things in life that I can't find I can't see the things that make true happiness, I must be blind |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||